Grad iznad magle i doline jorgovoana

Kako su srpski srednjovekovni vitezovi poštovali svoje žene ovekovečeno je u jednoj ljubavnoj legendi. Srpski kralj Uroš I Nemanjić želeo je da na poseban način dočeka svoju buduću suprugu. Naredio je da se pre njenog dolaska duž nepristupačne doline Ibra posadi prelepo cvetno drveće koje bi je podsećalo na njenu rodnu Provansu. To je, izgleda, ganulo princezu pa je ubrzo postala omiljena srpska kraljica. Jelena Anžujska je značajno doprinela kulturnom usponu srednjevekovne srpske države, rodila je dva sina, a posle smrti crkva ju je kanonizovala kao sveticu.

I sada, kada se od Kraljeva krene uzvodno rekom Ibar oseti se poseban miris koji već više od sedam vekova krajem aprila i početkom maja ispunjava dolinu. Tada kao da oživi i srednjovekovno utvrđenje Maglič. Pretpostavlja se da je ime dobio po magli koja se često izdiže iznad reke i prekrva celu dolinu, ali nikada ne zaklanja grad. Ne zna se tačno ko ga je podigao, ali do današnjih dana ostaje mističan zbog izgradnje na krajnje nepristupačnom terenu okružen sa tri strane vodom, dok je četvrta strana od kopna odvojena dubokim rovom visine i preko 15m koji izgleda kao da je jednim rezom mačem isečen. Danas je za pešake pristupačan samo sa zapadne strane, pa penjanje do stare tvrđave krivudavim stazama i prelazak preko visećeg mosta predstavlja pravu avanturu. Svih sedam kula grada, čiji je zaštitinik Sveti Đorđe, sačuvane su do danas, a u gradu se mogu videti i grmovi jorgovana za koje biolozi kažu da predstavljaju auktotonu vrstu.
Prateći grmove jorgovana iskusni planinara mogu da otkriju i slabo vidljive staze ka planinskim vrhovima Stolova sa kojih se ponekad mogu videti i divlji konji kako slobodno galopiraju nebeskim proplancima.