Junak se ceni onoliko koliko je junak
Spomen obeležje Legetske bitke Geografska širina: 44.934371° Geografska dužina: 19.628033°
Ovaj kamen tek je trošan znamen
da se smrtnik besmrtnosti divi
a sloboda i jedinstvo roda
žrtvi vašoj smomenik su živi
Danas, 5km od Sremske Mitorvice na putu za Šašince i Jarak, leva obala Save je obrasla drvoredima industrijske topole i izgleda sasvim drugačije i pitomije nego pre sto tri godine u očima vojnika Timočke divizije I poziva.
Tog 6. septembra 1914. g. u ranu zoru, vojnici su sa desne obale Save posmatrali nepreglednu travnatu ravnicu i 380 m široku Savu. Tek samo nekoliko dana nakon slavne Cerske bitke, dobili su zakasnelo naređenje čije je ispunjenje zahtevalo usiljeni marš od 30 km.
Mnogi Timočani nikada u životu nisu videli toliko veliku vodu, ali nisu imali vremena ni da razmišljaju o tome: novo naređenje je glasilo da se pređe na drugu obalu – na teritoriju Srema kojom je neprikosnoveno vladala podunavska monarhija stotinama godina ranije. Trebalo je vezati za sebe što više neprijateljskih vojnika koje su krenuli na Francuske i Ruske trupe i tim činom potvrditi savezništvo.
Od samog početka ništa im nije išlo na ruku. Izlazak sunca otkrio je njihovu nameru i prilikom prelaska bivaju izloženi neprijateljskoj vatri. Ipak, ti neustrašivi momci uspeli su da pređu na drugu obalu koristeći dotrajale pontone koji su još pre rata bili za otpis. Kažu da se do podneva prebacilo oko 7.000 junaka koji su naterali Austrougare u bekstvo. A onda se stalo sa prebacivanjem trupa i otpočela je gradnja mosta koji nažalost, zbog greške u proračunu dužine i raznolike i loše građe nikada neće biti završen.
Za to vreme vest da je srpska vojska prešla u Srem munjevito se širi. Niko od Austrougara ovo nije očekivao, pogotovo što su u blizini imali oko 100.000 vojnika pod punom ratnom opremom spremnih da se ukrcaju u vozove i krenu put Galicije. Tada je na pojedan srpki bataljon navalilo po dva puka. Ovu najezdu teško je bilo izdržati jer pojačanja u ljudstvu nije bilo, a municije je bilo sve manje. I tada se krenulo u povlačenje ka nezavršenom mostu koji nije izdržao i pao je u Savu. Herojskim podvigom spašena je već zarobljena pukovska zastava.
Ostaci srpske vojske sa 18 km širokog fronta okupile su se i pokušale da organizuju bilo kakvu odbranu sa zebnjom očekujući noć. Pod teškom borbom dočekali su zoru bez i jednog metka. Tada se pojavio austrougarski general Jozef Šen i ponudio časnu predaju, uz reči: „Vi ste mi naneli silne gubitke. Od ovog trenutka, vi ste zarobljeni kao junaci, na polju časti…”
Ironija sudbine je u tome da se sa napadom sačekalo samo dva dana, ovo bi bila još jedna brilijantna pobeda. Austrougari su to znali i na Legetu podigli krst s natpisom: „Ovde počiva 800 neprijateljskih junaka iz bitke na Legetu 6. 9. 1914. Mitrovica, 1917”. Spomenik nije sačuvan, a današnje obeležje podiglo je Sokolsko društvo Sremske Mitrovice.
