Knez Miloš – Gospodar i Ustavotvorac
slikar Uroš Knežević – 1835. godina
Od junaka Prvog srpskog ustanka – do nalogodavca za Karađorđevo ubistvo, od spasioca i zaštitnika srpskog naroda nakon sloma ustanka – do prekog vladara, od turskog vazala – do vođe i godinama slavljenog „oca nacije“, od nepismenog čoveka – do osnivača Narodne biblioteke, Miloš Teodorović Obrenović je ušao u mitologiju i istoriju srpskog naroda.
Ostao je zapamćen kao vešt vladar koji je, čuvajući svoje pozicije, uradio dosta i za svoj narod i Srbiju. Za njegovo ime vezano je ukidanje feudalizma i stvaranje novog društvenog sloja – slobodno seljaštvo. Tokom prve vladavine postao je najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od najbogatijih na Balkanu, ali je živeo tako vodeći računa o svakom dinaru. Osnivač je dinastije Obrenović dobivši dostojanstvo naslednog kneza – „baš kneza“. Protiv njegove autokratije dizane su mnogobrojne bune, ali je uspevao da se održi na vlasti davajući određene ustupke. Jedan od takvih ustupaka je i donošenje liberalnog „Sretenjskog Ustava“ proklamovanog na Skupštini u Kragujevcu 1835. godine. Taj dokument stvaran po ugledu na francuske ustavne povelje i belgijski ustav predstavljao je napredni zakon, pa je zato bio trn u oku velikim silama: Austriji, Rusiji i Turskoj. Ne žaleći, jer nije bio ni po njegovoj volji, Miloš ukida ovaj Ustav, ali je promenio svoj način vladavine – nije sam sudio, ukinuo je torturu i monopol trgovine solju. Nakon tri godine donosi novi, takozvani „Turski ustav“ kojim je razdvojena upravna i sudska vlast i postavljeni temelji ustavnobraniteljskog režima.
Neprestano pod pritiskom spolja, ali i iznutra, Miloš biva prognan iz Srbije i živi u igznanstvu devetnaest godina, ali se neprekidno trudi da povrati svoju vlast, što mu, sticajem okolnosti, pred smrt i polazi za rukom. Tokom kratkotrajne druge vladavine progonio je odgovorne za svoje izgnanstvo, ali je dopustio i usvajanje Zakona o skupštini čime je ustanovio temelje parlamentarnog sistema.
Umro je u svom Dvoru u Topčideru. To je danas muzej koji svedoči o početku državnosti Srbije.
Ovde kod mene u susednom selu Ravni postajao je hrast za koji se kaze : Ispod ovog hrasta Karadorde je Mihaila Radovica i Milosa Obrenovica proglasio vojvodama. A pripoveda se da je Milos bio i buljubasa kod Mihaila Radovica iz sela Ravni ispod Zlatibora.
Šta god da je bio, šta god da je radio, on je možda jedini od vojvoda koji posle propasti Prvog ustanka nije pobegao iz Srbije! Karađorđe, prodao imanje Turčinu, verovatno i njegove vojvode, pa sa familijama preko Save u dušmansku Austriju. Zaboravili na Srbiju – spašavanje dukata je važnije od svega.