Korintski kanal


Korinth Bridge
Geografska širina:  37.9268406°
Geografska dužina:  22.9922532°

Kažu da je ideja o prokopavanju kanala na ovom mestu postojala još 600 godina pre nove ere. Kako tehnološke mogućnosti nisu dozvoljavale ostvarenje, Periander, tiranin iz Korinta, izgradio je „diolkos“ – kameni put kojim su se brodovi prevozili platformama koje su imale točkove. Zabeleženi su i pokušaji drugih moćnika od kralja Dimitriosa Poliorkitisa do Julija Cezara i imperatora Kaligule, ali su bili pokolebani uveravanjem da je projekat neostvarljiv, a da bi i u slučaju prokopavanja kanala Jonsko more poplavilo Egej. Tek se Neron osmelio da uz veliki broj robova izvrši prokopavanje, ali je ubijen pre nego što su i planovi bili završeni.

Proboj kanala morao je da sačeka moderno doba. Nakon oslobađanja od Osmanilijskog carstva rađa se ponovo ideja o grandioznom poduhvatu, ali je procenjena vrednost radova bila preskupa. Ideja je morala da sačeka narednih 40 godina dok Skupština nije dozvolila koncesiju austrijskoj firmi na čijem čelu je bio general Etienne Tirr. Potrebno je bilo još 12 godina da se izrade projekti o otpočne sa radovima, ali troškovi su bili preveliki tako da se sa radovim ubrzo stalo. Izgledalo je da će projekat propasti, iako je jedan od koordinatora bio i čuveni Bela Gerster – projektant Panamskog kanala. Ipak, nova grčka kompanija pronalazi sredstva i završava posao.

I, danas, dok stojimo na mostu iznad kanala razmišljamo o čudnoj je želji čoveka da gospodari prirodom i da je prilagodi svojim potrebama. Sa jedne strane pravljen je kanal kojim se praktično Peloponez odvaja od kopna, a na samo oko 130 kilometara odatle, doduše čitav vek kasnije, napravljen je most kojim se povezuje Peloponez sa kopnom. Interesantno je i to što su i jedan i drugi poduhvat završeni uoči Olimpiskih igara u Atini. Korint je prokopan nakon 11 godina i pušten u rad 28. oktobra 1893. g, i olakšao dolazak sportista u Atinu na prve moderne Olimpijske igre 1896. g., a most Rio Antirio pušten je samo nekoliko dana pred Olimpijske igre 2004. g.

Iako skraćuje plovni put za oko 700 km, danas kanalom retko prolaze brodovi. Jedan od razloga su njegove dimenzije: dužina 6,3 km, širina oko 25 m, dubina oko 8 m i litice visine oko 75 m od površine mora. Drugi razlog je obrušavanje litica (poslednji zabeležen slučaj februar 2018. g.).

Ipak, kanal je i dalje atrakcija, a smatra se da će sreću tokom čitave godine imati onaj ko vidi bandži skokove. Zato pogledajte video koji smo snimili tokom naše posete!

Vaši komentari

You may also like...

Оставите одговор

Prijava sa:

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *