Miris Majčine dušice sa Kajmakčalana
Kajmakčalan Geografska širina: 40.9308324° Geografska dužina: 21.7781896°
Na Petrovdan 2018. g. krenuli smo na vrh Sveti Prorok Ilija (nama poznatiji pod nazivom Kajmakčalan) sa željom da odamo poštu divjunacima koji 1916. g. na tom mestu otvoriše Kapiju Slobode, a u septembru 1918. g. krenuše i u konačni proboj na Dobrom Polju.
Kako smo se pribrižavali vrhu, tako smo sve više osećali miris majčine dušice koja као tepih prekriva okolne padine. Miris je pojačavao sve više i emocije koje su počele da naviru. U takvom okruženju čovek ne može da ostane ravnodušan, već samo korača napred ka vrhu i Kapeli podignutoj na koti 2.524 m.
Crtež Miloša Lazića
Na samom vrhu priključili smo se mnogobrojnoj grupi dece i odraslih koji su u organizaziji udruženja „Otadžbina pamti“ došli da obeleže stogodišnjicu velike pobede. Predložiše nam da sa njima krenemo grebenom ka mestu gde je bila ratna bolnica Arčibalda Rajsa. Svuda oko nas su se prekazivale prelepe padine prekrivrene poljskim cvećem. Našim novim prijateljima preneli smo koliko smo fascinirani dominantnim mirisom majčine dušice koji se osećaao svuda oko nas. I tada nam oni ispričaše priču o nesvakidašnjoj i retkoj biljci Ramondi koja obitava na ovim prostorima, a koja ima tu osobinu da ponovo oživi čak iako je predhodno bila potpuno osušena.
Za ovu biljku je karakteristično da raste u dalekim oblastima Pirineja, tako da je Josif Pančić 1874. g. uspeo poštom iz Španije da dobije poznate uzorke Ramonde i ustanovio da je otkrio novu vrstu koja obitava na našim prostorima. Iz tog razloga dao joj je ime Ramopnda serbica. Desetak godina kasnije dvorski lekar kralja Milana Sava Petrović pronašao je i treću posebnu vrstu i uz pomoć Josifa Pančića za naučne potrebe napravio je opis. U čast kraljice Natalije dao joj je ime Ramonda Nathaliae. Nema pisanih tragova o tome da su njih dvojica znali za „vaskršnju“ moć ove biljke. Najupečatljivijia potvrda sposobnosti anabioze Ramonde Natalije dao je 1928. godine ruski botaničar Pavel Černjavski. Priča se da je Černjavski jednog dana slučajno prevrnuo čašu s vodom i pokvasio herbarijum, u kome se, između ostalog, nalazila i Natalijina ramonda. Kada ga je sutradan otvorio, zapanjio se, jer je prethodno potpuno suva biljka, čuvana u herbarijumu godinu i po dana, oživela.
I tako saznadosmo divnu priču o biljci koja je uzeta kao simbol pobede srpske vojske u Velikom ratu sa kojom ima i istu osobinu da se kao feniks vraća u život. Pored jakog mirisa majčine dušice koji nam je ostao u dubokom sećanju na Kajmakčalan, svakog 11.11. sećaćemo se i priče o Ramondi Nataliji i njenoj simbolici.
