„Sinu slavnih Helena, srpski narod“
Veliki dobročinitelj – Janis Janulis
SPOMENIK DRINSKOJ DIVIZIJI Geografska širina: 39.476208° Geografska dužina: 19.896622°
Prateći fragmente priča o vojnicima „Drinske divizije“ koji su kroz mnoge borbe i brojne bitke proneli slavu srpske vojske u šest ratova, počev od Prvog i Drugog srpsko-turskog rata, potom u Ratu protiv Bugarske, Prvom i Drugom balkanskom ratu i na kraju u Prvom svetskom ratu, došli smo u centar Agios Mattheosa, jer smo čuli da se tu, u blizini, nalazi spomenik ovim junacima.
Na malom kamenom trgu između crkve sa starim zvonikom i visoke kule sa satom tragali smo za velikim spomenikom koga smo videli na kopiji stare slike. I taman kada smo polako počeli da shvatamo da smo pogrešili mesto krenuli smo ka bronzanoj bisti za koju smo mislili da je posvećena nekom Grčkom piscu ili umetniku. Prilazeći bisti, pročitali smo veoma dirljivu posvetu …
I baš u tom trenutku, gotovo niotkuda, pojavio se stariji čovek pokušavajući da razazna registraciju našeg automobila. „Serbo?“ – reče on i samo na naš potvrdan odgovor i bez drugih pitanja, poče svoju toplu priču mešajući reči na engleskom, nemačkom i grčkom jeziku, a najviše se služeći pantomimom. Pričao je nadahnuto, istovremeno pokazujući rukom na bistu, zatim visoke čemprese i zastavu koja se vijorila na zvoniku. Na kraju, pokazujući odsečno svoju desnu ruku, objasni da treba dva puta da skrenemo desno glasno izgovarajući Messogis odos i benzinska stanica. A onda, srdačno, kao da ispraća najdražeg gosta, pozdravi nas i uli nam poverenje da treba da ispratimo njegova uputstva.
Bez dileme krenuli smo glavnim putem ka Mesongiju i otprilike posle tri kilometra u trenutku nam se razjasnila celogupna priča našeg sagovornika. Odmah nakon benzinske pumpe, sa leve strane, ispred zida visokih čempresa viorile su se grčka i srpska zastava ukazujući na mesto gde se pre sto godina dogodio veličanstven i nadasve ljudski gest.
Ponosni pobednici Cerske i Kolubarske bitke, sada izmučeni i bolesni tražili su mesto odakle se ne vidi more i koje ih najviše podseća na njihov rodni kraj. Videći njihove patnje, mladi seljak Janis Janulis dao im je ono najvrednije što je imao – svoju plodnu njivu da se na njoj odmore. Takva zemlja na ostrvu je retkost i predstavlja čak i danas neizmernu vrednost, ali Janis je dozvolio da Drinci tu sahrane svoje umrle saborce.
Čak i kada su kasnije kosti heroja premeštene na ostrvo Vido, Janis nije želeo da zemlju dalje obrađuje, a svojim potomcima je dao u amanet da čuvaju uspomenu na ove događaje. Umro je dočekajući duboku starost: skroman i poštaovan.
Danas oko sedamdeset godina stari čempresi svojim hladom štite monumentalni spomenik. Sa jedne strane reljef vojnika na straži i već čuveni stihovi. Sa druge strane posveta preživelih saboraca. Na postamentu ispod krsta neko je ostavio paklu „Drine“ i čokanjčić šljivovice. Iako smo bili sami, sitan novac i dogorele sveće govore da se mesto često posećuje. Sve je uređeno i čisto.
I dok sedimo na drvenoj klupi osećamo kako emocije rade… Neka Vam je večna slava!
[nggallery id=11]
